Pripovetke ...Bog je stvorio

Pripovetke ...Bog je stvorio

.....небо и земљу само својом речи. Осим Бога није било ништа докле Бог није створио. Сам је Бог без почетка, и он може стварати штогод хоће. Он није хтео да свет у један пут постане овако леп, него мало помало, уредивши и наместивши испочетка све једно према другоме.

Сад да видимо како је Бог за шест дана створио небо и земљу.

Бог рече да постане видело; и видело постане. Тада Бог одвоји видело од таме; и тако постане прва ноћ и први дан. Потом створи Бог свод који је око земље, и одвоји воду изнад свода од воде испод свода, и свод назове небо. То је други дан. Трећи дан одвоји Бог на земљи воду од суха, и учини те из земље никне трава, и биље и дрвета с родовима.

Четврти дан створи Бог видела на небу, што показују земљи знаке и времена и дане и године, а наиме велико видело што управља даном, и мало видело што управља ноћи, заједно са звездама. Пети дан створи Бог велике рибе, и све што у води живи, и свакојаке тице, па их благослови и рече: "Рађајте се и множите се!" Шести дан учини Бог те изиђе из земље звериње, свако по својему роду. Тада рече Бог: "Дај да начинимо човека, који ће бити у облику као и ми, и бити господар над рибама у мору и над свима тицама и над зверињем и над свом земљом." И Бог створи човека по својему обличју. Али створи само једнога човека и једну жену, па их благослови и рече им: "Рађајте се и множите се, напутните земљу и владајте њоме!" Тако би шести дан; и Бог погледа све што је створио, и гле - све бејаше врло добро.

Али шта је Бог радио седми дан? Уредио је недељу и одредио нам дан за отпочивање. Јер седми дан почину Бог од свију својих дела што је учинио; и благослови седми дан, и посвети га зато што је он тај дан почивао од свију својих дела што је учинио.

Потоп

Први људи били су много јачи и дуже су живели од данашњих људи десет пута. Адам је живео девет стотина и тридесет година, и кад је умро, имао је од Ситове лозе девет колена, а од Каинове десет. Онда су и остали људи тако дуго живели; Ноје је живео девет стотина и педесет година, а Матусал девет стотина и шездесет и девет. Да је Адам од свију синова својих имао потомака, било би их за живота његова толико колико је данас рода људскога. Али док су се тако људи умножавали на земљи, умноже се и зла и пакости међу њима. Тада рече Господ: “Људи већ неће да слушају духа мојега, јер су тело. Даћу им рока још сто и двадесет година.” Јер онда Бог још није карао људи као потом свакојаким невољама, муњама, громовима ни помором; нити је онда било писанога закона Божијега ни Светога писма ни влбсто, нити кога Бог покарао друкчије осим духом својим.

Тада рече Господ: “Хоћу да истребим са земље људе, које сам сам створио.” Али Ноје бејаше стекао милост у Господа, јер бејаше побожан човек, и живљаше по вољи Божијој. Тада рече Бог Ноју: “Начини ковчег, у дужину од 300 лаката, у ширину од 50 лаката, и у висину од 30 лаката, и у њему прегратке. Јер ево хоћу да пустим потоп на земљу. Па се затвори у ковчег са синовима својима и са женом својом и са женама синова својих, и узми у ковчег од сваке животиње по двоје, да се сачува на земљи семе, и узми са собом свашта за јело, да прехраниш себе и њих."

Шест стотина година било је Ноју кад је ушао у ковчег и кад је потоп наишао на земљу, седам стотина и двадесет шесте године по смрти Адамовој. Тада се развалише сви извори земаљски, и прозори се небески отворише, и удари дажд на земљу, за четрдесет дана, и вода дође и диже ковчег, те стаде водом пловити, и вода навали тако јако да сва брда под небом огрезоше у њој.

Петнаест лаката дође вода изнад брда, и стаја на земљи сто и педесет дана, па онда стаде опадати. Двадесет дан другога месеца бејаше Ноје ушао у ковчег, двадесет седми дан отворише се велики извори земаљски, а први дан десетога месеца опет се показаше врхови брда. Ноје је чекао још четрдесет дана, па онда отвори прозор и испусти гаврана, и он одлети и више се не врати. Потом Ноје испусти голубицу, и она одлети, па му се опет врати у ковчег натраг. После седам дана Ноје испусти опет голубицу и она се врати са зеленом ловориковом гранчицом у кљуну. Опет после седам дана испусти Ноје голубицу, али му се она више не врати. Ово је било први дан првога месеца; онда Ноје открије мало кров на ковчегу, и види да је вода пресахла. Али још двадесет и седам дана и од другога месеца прође, док се земља тако осуши да је Ноје могао из ковчега изићи. Тада принесе Ноје Господу жртву и захвали му; а Господ му рече: “Одселе више нећу земље клети људи ради; јер људи од малена у срцу зло мисле. Одселе, докле тече земље, неће више нестајати семена ни жетве, студени ни врућине, лета ни зиме, дана ни ноћи.”

И Бог благослови Ноја, и учини с њим завет, и постави знак својега завета с њиме у облаке, лепу дугу од седам боја. И Бог рече: “Ово нека буде знак завета, који сам учинио између себе и свакога тела на земљи.”

Кула Вавилонска
После потопа живео је Ноје још триста и педесет година. Ноје је био последњи који је толико живео. И његов син Сим живео је по потопу још пет стотина година, и доживео читав народ своје породице. Нојев, пак, унук Арфаксад живео је само 465 година, а Арфаксадов син 460, а праунук му истина опет 504 године; али од тога доба снага људска тргне натраг тако нагло да наскоро нико више није живео 250 година. Сим је наџивео своје потомке из десетога колена. У ово време почели су владаоци људе под своју власт обртати, и на силу њима владати. Први је такови силеџија био Неврод, Хамов унук, а Нојев праунук, и почетак његова царства био је Вавилон. То је било отприлике 180 година после потопа (колико, дакле, година после постања света?).

Онда на свему свету није било више до само један језик. У равни на води Еуфрату науме људи да граде град и у њему да подигну кулу до неба високу, да би се прославили, и да се ласно не би расејали по свету. Али та мисао њихова не буде Господу угодна. И Господ рече: “Хајдемо доле да им језик пометемо, да један другога не разумеју!” И тако их расеја Господ оданде по свему свету, те се прођоше града и куле.

Како је Бог изазвао Авраама
Наскоро после Нојеве смрти роди се Аврам у десетом Симову колену. Онда су људи већ били подељени на многе народе, и већ пали у незнабоштво. Тада рече Господ Авраму: “Сели се из своје постојбине и од својега рода и из куће оца својега, па иди у другу земљу коју ћу ти ја показати! И начинићу од тебе велики народ, и благословићу те, и име твоје прославићу, и ти ћеш бити благословен. И благословићу оне који тебе узблагосиљају, и проклећу оне који тебе успроклињу; и по теби ће бити благословена сва племена на земљи.” Тада се исели Аврам, а било му је онда седамдесет и пет година, и с њим Лот.

Али се заваде Аврамови пастири с Лотовима око паше, јер обојица имаху многу стоку, те им онде већ бејаше тесно. Тада рече Аврам Лоту: “Немој да се свађамо ја и ти, ни моји пастири да се свађају с твојима; та браћа смо! Није ли ти отворен свет на све стране? Брате, иди од мене! Ако ћеш ти на лево, ја ћу на десно, ако ли ћеш ти на десно, ја ћу на лево.” Тада изабере Лот лепу долину, где је био Содом и Гомор; а Аврам се стани у земљи Ханаанској.
_________________

Вера Аврамова

Аврама благослови Господ зато што је изабрао Ханаан, и рече му: “Не бој се, Авраме; ја ћу те заклањати, и плата ће твоја бити велика.” Али је Аврам био жалостан што није имао сина. Тада га изазове Бог напоље, и рече му: “Погледај на небо, и преброј звезде! Можеш ли их пребројити? Онолико ће бити твојега семена!” Аврам поверова Господу, а Господ му то прими у правду.

Кад Авраму буде деведесет и девет година, онда му се јави Господ и рече му: “Ја сам Бог тв&#