Svetska cuda

[b]Keopsova piramida u Gizi (oko 2550 pr.n.e.)


[/b]Prema Herodotu, cuvene piramide iz Gize -
Keopsova, Kefrenova i Mikerinova, gradjene su izmedju 2650. i 2550.
godine pre nove ere i sluzile su kao grobnice egipatskih faraona iz
Cetvrte dinastije. U arhitektonskom smislu predstavljaju dzinovske
kamene gradjevine, (npr. Keopsova piramida je visoka 146 m), one su
zidane od blokova teskih i po nekoliko tona, sa cetvrtastom osnovom
cije se cetiri strane pri vrhu zavrsavaju u zajednickom temenu, a u
unutrasnjosti se nalazi prostor za sarkofag. Piramide su sacuvane do
danas.



[b]Semiramidini viseći vrtovi (Babilon, oko 600 pr.n.e.)


[/b]Cuveni vrtovi su izgradjeni za vreme vladavine
kralja Nabuhodonosora (604. - 562. p.n.e.) u drevnom gradu
Mesopotamije,Vavilonu, na obalama Eufrata (90 km. juzno od danasnjeg
Bagdada). Gradjeni su po zelji tadasnje kraljice Semiramide. U
arhitektonskom smislu predstavljali su spiralnu, terasastu gradjevinu,
na nekoj vrsti baste pod krovom koja je mogla vestacki da se navodnja.
Gradjevina je vremenom zapustena, tako da je 333. g.p.n.e., kada je
Alekasandar Veliki osvojio Vavilon, vrtovi su vec bili propali.





[b]Zeusov kip u Olimpiji (oko 440 pr.n.e.)


[/b]Cuvena Zevsova statua je poslednje delo
helenskog vajara Fidije, koju je 456. godine p.n.e. napravio za hram u
mestu Olimpija u Elidi, na severozapadu Peloponeza. Kip je bio visok 15
m, izvajan u slonovaci i abonosovom drvetu, bogato ukrasen zlatom i
dragim kamenjem. Zevs je bio prikazan sa namrstenim celom, jer kada se
namrsti, uzdrhti ceo Olimp. Ko god nije video ovo svetiliste, vazio je
kod Grka za vrlo nesrecnog coveka. Na zalost, ni ovo svetsko cudo nije
sacuvano.



[b]Artemidin hram u Efezu (oko 550 pr.n.e.)

[/b]Sredinom sestog veka, kritski graditelj
Hersifron iz Knososa, sagradio je u Efesu, pod pokroviteljstvom
lidijskog kralja Kreza, veliki jonski hram posvecen cuvenoj boginji
lova, Artemidi. Prema istoricaru Pliniju, Artemidin hram se nalazio na
mestu danasnjeg Alasoluka, na obalama male Azije. Hram je bio povrsine
73 x 141 m ukrasen sa 137 stubova, koji su opasivali hram u dva reda i
bio je cetiri puta veci od Partenona u Atini. Dusevni bolesnik po imenu
Herostrat, zapalio ga je 356. godine pre nove ere.


[b]Mauzolej u Halikarnasu (oko 350 pr.n.e.) [/b]


Cuveni Mauzolej u Halikarnasu predstavlja
nadgrobni spomenik, koji je sebi za zivota porucio 360 g.p.n.e.
karijski kralj Mauzolej. Kralj je umro pre dovrsetka izgradnje, pa je
posao dovrsila njegova zena Artemizija. Nadgrobni spomenik je bio
izgradjen na povrsini od 33 x 39 m i bio je visok 50 m. Na sirokoj
pravougaonoj osnovi izdizao se do polovine grobnice. Zid je nosio
kolonadu jonskih stubova iznad kojih se nalazila piramida - stepenasti
krov. Velike dvokolice sa statuama pokojnika krunisale su gradjevinu.
Mauzolej nije sacuvan.



[b]Kolos s otoka Roda (oko 280 pr.n.e.) [/b]




O cuvenom Kolosu sa Rodosa nema autenticnih
podataka, ali predanje kaze da su stanovnici Rodosa odlucili da izliju
statuu svog zastitnika, boga Sunca Heliosa, posle pobede nad
makedonskim kraljem Demetrijem Poliokretom u 4. veku p.n.e. Pokupili su
neprijateljsko orudje i sprave i upotrebili ih za izlivanje statue,
koja je bila visoka 30 do 40 m i teska 70 tona. Poslom je rukovodio
vajar Kares, 291. godine p.n.e. Rodos je posle 50 godina pogodio
razorni zemljotres i statua Kolosa je pala u more.


[b]Aleksandrijski svjetionik, na otoku Faru pred Aleksandrijom (oko 280 pr.n.e.)


[/b]Napravio ga je Sostrat, grcki arhitekta iz
Knida, izmedju 300. i 280. godine p.n.e. na polustrvu Farosu, ispred
aleksandrijskog pristanista. Smatran je najvecim tehnickim dostignucem
starog veka. Legenda kaze, da je Sostrat dugo tragao za materijalom
koji bi se odupreo morskoj vodi i da je najzad ovaj dzinovski toranj
smestio na ogromne staklene blokove. Na pravougaonoj osnovi, uzdigao je
osmougaoni toranj visine preko 100 m. Na njegovoj najvisoj platformi,
svake noci gorela je vatra zalozena drvetom potopljenim u smolu. Na
zalost, toranj je unisten 1375. godine u zemljotresu.
[b]
[/b]





[b]
[/b]

[b]
[/b]