DUHOVNI DAR --DAR JEZIKA

Postoji duhovni dar koji se zove dar jezika.

"Darovi su različiti, ali je Duh jedan. I različne su službe, ali je
jedan Gospod. I različne su sile, ali je jedan Bog koji čini sve u
svemu.A u svakome se pojavljuje Duh na korist; Jer jednome se daje
Duhom . . . a drugome različni jezici, a drugome da kazuje jezike.A ovo sve čini jedan i taj isti Duh razdjeljujući po svojoj vlasti svakome kako hoće." (1. Kor. 12:4-11)



Ovaj dan se prvi put pojavljuje na dan pedesetnice(jevrejski
praznik),tj dan duhova (nazvan zato što je to dan kada je Sveti Duh
sišao na apostole) ili Trojica kako ga mi sada nazivamo (ps.taj praznik
je bio juče 15.juna).



Isus je obećao svojim učenicima da će biti kršteni Svetim Duhom:

"Jer je Jovan krstio vodom, a vi ćete se krstiti Duhom Svetijem ne dugo posle ovijeh dana." (Mat. 3: 11)



To obećanje se ispunilo pedest dana posle Isusovog vaznesenja:

"I kad se navrši pedeset dana bijahu zajedno svi apostoli
jednodušno. I ujedanput postade huka s neba kao duhanje silnoga vjetra,
i napuni svu kuću gdje sjeđahu; I pokazaše im se razdijeljeni jezici
kao ognjeni; i sjede po jedan na svakoga od njih. I napuniše se svi
Duha svetoga, i stadoše govoriti drugijem jezicima, kao što im Duh
davaše te govorahu." (Dela, 2:1-4)



Sve što treba da znamo o ovom daru,njegovoj nameni,upotrebi tj.
načinu korišćenja i njegovoj (velikoj) koristi za samog vernika koji
poseduje taj dar kao i za zajednicu nalazi se u Svetom Pismu.Taj dar se
spominje i u evandjeljima i u Delima apostolskim i u poslanicama ali
ubedjivo najviše o njemu možemo da saznamo iz 1. poslanice Korinćanima.



Jer ako se jezikom molim Bogu, moj se duh moli, a um je moj bez ploda.Šta će se dakle činiti? Moliću se Bogu duhom, a moliću se i umom; hvaliću Boga duhom, a hvaliću i umom. (1. Kor. 14:14-15).



Tako dakle postoji molitva umom (obična molitva ako mogu tako da
kažem) kada čovek govori Bogu svojim rečima, svojim razumom ono što
misli da treba, i molitva Duhom kada Sveti Duh koji prebiva u čoveku se
moli kroz čoveka nekim drugim jezikom koji vernik ponekad i može da
razume.Jer mi ne znamo za šta treba da se molimo, pa se sam Sveti Duh
zalaže za nas-moli se za nas.U tome je suština molitve Duhom.Kada se
molimo Duhom,Duh traži Božiju volju i moli se za ono što On zna da treba a ne za ono što mi mislimo
da treba.Taj jezik na kom se Duh moli može da bude neki koji se govori
na zemlji,neki koji se govorio ili čak andjeoski jezik: "Ako jezike
čovječije i andjelske govorim a ljubavi nemam, onda sam kao zvono koje
zvoni, ili praporac koji zveči(ništa sam)" (1.Kor.13: 1) To je izbor
Svetog Duha.Čovek kada se moli Duhom ne pada u trans ili tako nešto.On
sam odredjuje kada hoće da se moli a kada ne.Kao što možemo na slavini
da pustimo i zatvorimo vodu kada hoćemo tako je isto i sa molitvom
Duhom.Vernik koji ima ovaj dar može da se moli kada hoće.Ali ponekad
čovek oseti podsticaj Duha da počne da se moli.



I sam Gospod Isus kazuje važnost ovog dara:



Ali ide vrijeme, i već je nastalo, kad će se pravi bogomoljci moliti Ocu Duhom i istinom, jer Otac hoće takovijeh bogomoljaca.Bog je Duh; i koji mu se mole, Duhom i istinom treba da se mole.

Reče mu žena: znam da će doći Mesija koji se zove Hristos, kad on dođe kazaće nam sve.

Reče joj Isus: ja sam koji s tobom govorim. (Jovan 4:23-26)



Apostol Pavle u Poslanici Efescima kaže: "I svakom molitvom i moljenjem molite se Bogu Duhom bez prestanka, i uz to stražite sa svakijem trpljenjem i molitvom za sve svete." (Efe. 6:18 )



Ali izmedju svih darova dar jezika nije ni približno najkorisniji
dar.Pavle ga stavlja na poslednje mesto: "I jedne dakle postavi Bog u
crkvi prvo apostole, drugo proroke, treće učitelje, a potom čudotvorce,
onda darove isceljivanja, pomaganja, upravljanja, različne jezike." (1.
Kor. 12:28 )



Dar jezika je Bog namenio svim vernicima.On služi za ličnu
izgradnju i za izgradju zajednice.Kada se vernik moli sam npr. kući to
je za njegovu ličnu izgradju.Tada njegov duh ima koristi ali je um bez
ploda.Postoji i dar tumačenja jezika.Pavle kaže: "Zato koji govori
jezikom neka se moli Bogu da kazuje" (1. Kor. 14:13) tj da tumači.Dar
tumačenja je poseban dar.Taj dar može da poseduje osoba koja već ima
dar govorenja jezicima ili osoba koja nema.On služi za izgradjnju
zajednice.Npr. kada se vernici mole zajedno i jedna osoba se moli Duhom
a druga osoba ili ta ista koja se moli tumači na maternjem jeziku tu
molitvu da bi svi razumeli. "Jer kada ti blagosloviš Duhom kako će onaj
koji stoji mjesto prostaka reći amin po tvome blagoslovu, kad ne zna
šta govoriš? Ti dobro zahvaljuješ, ali se drugi ne popravlja" (1.Kor.
14:16-17).

Dar jezika još ima za namenu da bude i kao znak nevernicima kao na
dan pedesetnice kada su mnogi neobraćeni čuli apostole kako se mole
raznim jezicima koje su oni razumeli i čuli su ih kako "objavljuju
velika dela Božija".



Današnja Crkva(mislim u globalu,kao Hristovo telo,ne odredjena
organizacija nego kao svi spaseni ljudi zajedno) je veoma zakržljala
što se tiče u pogledu duhovnih darova.Mnoge crkve ne priznaju te darove
(uključujući i moju crkvu),ne veruju u njihovo postojanje i danas,drugi
pak ne shvataju svrhu tih darova ("šta će nam to?"), njihovu korist,
namenu itd.U mnogim slučajevima je to čista predrasuda.Neki čak
satanizuju dar jezika,kažu da je to od djavola.Ali ipak postoje danas
zajednice koje praktikuju te darove u svoj punini.Ima ih i kod nas i
svuda u svetu.Znam dosta braće koji govore u jezicima.Oni su većinom iz
pentakostalnih crkava.

Čak sam čitao u jednoj pravoslavnoj knjizi u kojoj sveštenik
objašnjava stav pravoslavne crkve u vezi darova.On objašnjava kako
duhovni darovi u većini slučajeva donose više štete nego koristi,da oni
stvaraju ponos, gordost i samoisticanje kod čoveka itd i da je za verne
najbolje da ne traže nikakve darove a i ako ih dobiju od Boga da ih ne
koriste i da se mole da im se oduzmu! To je čista ludost.Duhovni dar je
Božiji dar po milosti i kada se koristi na pravi način on je uvek na
korist.A pravi način nije uopšte težak.Video sam dosta takvih
pravoslavnih vernika koji su stalno u grču i nekoj fobiji od greha i
sveta,gordosti i samoisticanja umesto da se oslone na Hrista i da puste
da ih Duh vodi.Valjda su odatle potekli i manastiri...