Primer zrtve za veru ( Sveti Velikomucenik Djordje )

Primer zrtve za veru ( Sveti Velikomucenik Djordje )

6 maja svake godine praznuje se uspomena na Svetog Mucenika Djordja. Rodjen je u Kapadokiji, a potice od bagatih i bogocastivih roditelja. Otac mu je nastradao za Hrista, a majka mu se zatim, preselila u Palestinu. Kada je Dordje odrastao, otisao je u vojsci i u svojoj dvadesetoj godini stigao do cina tribuna, u sluzbi cara Dioklecijana. Kada je Dioklecijan poceo sa strasnim progonom hriscanja, Dordje pred njim nije krio da je hriscanjin. Dioklecijan ga je zatvorio i naredio da bude stavljen na teske muke: noge su mu bile stavljene u okov, a grudi pritisnute teskim kamenom.Zatim, car je naredio da Djordje bude vezan za tocak pod kojim je imalo daska sa ekserima i da ga okrecu dok mu telo nije postalo jedna krvava rana.Kada ga i ovo nije pokolebalo u veri, Djordje je bio zakopan u rovu, tako sto samo glava mu je virila iz zemlje.U rovu je bio ostavljen tri dana i tri noci. Zatim mu je preko nekogi maga dat smrtonosni otrov.
I pored svih muka Djordje se molio Bogu i On, na veliko ushicenje prisutnog naroda ga je lekovao i spasavao smrti.A, kada je Djordje, prema njegovom zitiju, sa molitvama Bogu vaskrsao jednog mrtvaca, mnogo od naroda je primio veru Hristovu. Medju njima je bila i supruga Dioklecijanova, carica Aleksandra, glavni zrec Atanasij i drugi. Kasnije car je osudio Djordja i svoju suprugu, Aleksandru, da budu ubijeni macem. Aleksandra je ispustila dusu na gubilistu, pre nego bude pocascena macem, a Djordje je bio posecen. To se desilo 303 godine.

Cudima koja su se zatim desavala na njegovom grobu nema broja, kao sto nema broj njegovim javljanjima u snu i na javi onima koji su ga spominjali i trazili njegovu pomoc, otada pa sve do danasnjih dana.
Obnavljajuci sliku zivotnog puta Sv. Djordjija, sve do ovencanja svetiteljskim oreolom, otkriva cinjenicu sto je nateralo svetca tako da zavrsi sa zemskim zivotom.To je njegova raspaljena ljubav ka Hristu. Ona je prouzrokovala Djordja da se otkaze cina, bogatstva, carskih casti, da ostavi prijatelje i ovaj svet, i da se preseli u vecnu slavu na nebu i zemlji. Za tu ljubav prema Bogu zdobio se vecnim zivotom i od Gospoda primio silu i vlast da pomaze ljudima u bedi i teskoci, kada ga budu pozvali u pomoc i slavili njegovo ime.Prema tome, u mucenistvu za svoju veru unet je visoki stepen gotovnosti za dobrovoljno otkazivanje od blagodeti zemskog zivota i sebe.

Bas zato potrebno je da razmislimo, koliko je visoki stepen duhovnog savrsenstva ostvario nas zivot prema nasoj veri. Dali smo strpljivi pri podnosenju izvesnih muka, uvreda, ponizenja zbog iskre koje proizilaze iz naseg hriscanskog zivota i zajedno sacinjavaju snop svetlosti koja dopire u dubine duse onima koji nemaju ljubav prema Hristu, koji sa siromastvom te ljubavi projavljuju gnev, omrazu, zlobu, zavist prema svojim bliznjima. Njima, na celu sa bezboznim carevima i idolopoklonicima, smeta svetlost dobrociniteljskog zivota, kao sto je ljubav ka Hristu i Njegovo propovedanje i ucenje smetalo goniteljima Hristovih sledbenika- hriscana.
Ali, to vreme je proslost, prepoznatljivo je po ranama koje su duboko urezale pecat na jedno istorisko svedocanstvo za vrlo mucan put probivanja i usvajanja Hristove spasonosne misle dok ona nije postala koeficijent zajednicke medjusebne ljubavi prema Hristu u velikoj porodici Hristovog crkovnog drustva, odnosno u Hristovoj crkvi.