Gordost

Gordost

Najjednostavnije bi bilo reci, polazeci od tradicije Starog, a onda i Novog zaveta, da je gordost – pragreh, dok je neposlushnost Adama i Eve prema Bogu praroditeljski greh, izvedeni, posledichni greh. Zavodjenje prvih ljudi doshlo je spolja, od vrhunskog zavodnika (dozvolite da objasnim), palog andjela Lucifera (inache, doslovno, "nosioca svetlosti") koji treba da je rekao: "Uchinicu sebe jednakim Svevishnjem", i povukao za sobom (u propast i smrt) kolebljive prve ljude. Nagoveshtaj o padu Lucifera imamo, zachudo, samo na dva mesta u Starom zavetu, i to kod proroka Jezekilja (28, 12–16) i proroka Isaije (14, 12–14) a onda je velichanstveno literarno prikazan kod Miltona (Izgubljeni raj) i kod Njegosha (Lucha mikrokozma).
Zashto se Lucifer pobunio protiv Boga? Kazze se, iz zavisti. Tako je oduvek bilo. Tako je i ostalo! Gordost je ostala u prisnoj vezi sa zavishcu, a zavisti nema bez gordosti. I zavist i gordost predstavljaju osnovno preljudsko, vanljudsko i ljudsko Zlo. Josif Brodski je, jasno i ubedljivo, ovako objasnio: "Zlo je vulgarno. Koren svih zala je teorija da si ti bolji od nekog drugog. Ljudi misle da su bolji od drugih i da im pripada vishe nego drugima. Tu pochinje zlo."

Da pomenem suprotnost gordosti Samosvest, dakle, kao Bozzija blagodet i dostojanstvo dato choveku kako bi korachao sigurnom stazom i sigurnim korakom ka Bogu i – gordost, izopachena samosvest, koja gura choveka sa Bozzije na lucifersku stazu, uvek sa mogucnoshcu da se (prepoznavanjem greha i kajanjem) chovek vrati na pravu stazu.
_________________